Aktivirana voda

Piše: Negica Popović

Nekoliko desetina godina unazad, u naučnim ustanovama SAD, Japana i Ruske Federacije intenzivno se istražuju postupci „aktivacije“ vode što podrazumeva niz mehaničkih, električnih ili optičkih procesa kojima se menjaju fizičke ili hemijske karakteristike vode. Voda sa ovako izmenjenom strukturom znatno se bolje apsorbuje u organizmu. Mogu je koristiti biljke, životinje i ljudi, a njena primena u industriji, medicini i poljoprivredi dala je zadivljujuće rezultate

Voda je osnovni sastojak ljudskog organizma i kao takva osnova funkcionisanja ljudskog tela. Najnovija istraživanja ukazuju da je neophodno unositi 2,5 – 3,5 litara „čiste“ vode dnevno u organizam, u cilju očuvanja vitalnih funkcija. Voda je osnovni rastvarač koji reguliše sve funkcije našeg tela, uključujući i aktivnost svih čvrstih supstanci koje su u njoj rastvorene. Hronična dehidratacija smatra se osnovnim uzrokom većine degenerativnih oboljenja ljudskog organizma (hipertenzija, čir, alergija, artritis…). Kafa, čaj, alkohol i veštački napici, kojima se veoma često zamenjuje voda, predstavljaju katastrofalnu grešku jer pored vode sa kojom su uneti oni izbacuju još više vode iz telesnih rezervi i na taj način ubrzavaju dehidrataciju.

Isceljujuće delovanje lekovitih voda brojnih izvora i banjskih lečilišta dobro je poznato od najstarijih vremena i pretočeno u narodno predanje kao priča o „živoj“ vodi.

Postupci za dobijanje „struktuirane“ vode

Nekoliko desetina godina unazad, u naučnim ustanovama SAD, Japana i Ruske Federacije intenzivno se istražuju postupci „aktivacije“ vode. Pod terminom „aktivirana“ ili „struktuirana“ voda podrazumeva se niz mehaničkih, električnih ili optičkih procesa kojima se menjaju fizičke ili hemijske karakteristike vode. Struktuirana voda može se proizvesti primenom RF(radio-frekventnog) elektromagnetnog polja, mikro i dalekih infra-crvenih talasa ili procesom elektrolize. Mnogobrojni istraživači pokazali su da između ostalog voda tretirana nekim od ovih postupaka poseduje izmenjenu strukturu molekularnih klastera (veliki klasteri su usitnjeni) što u velikoj meri olakšava proces ćelijske hidratacije. Voda sa izmenjenom strukturom, odnosno smanjenim klasterima omogućava bolju apsorpciju vode u organizmu. Ovakvu vodu mogu koristiti biljke, životinje i ljudi, pri čemu su efekti reproducibilni i merljivi. Primena aktivirane vode u industriji, medicini i poljoprivredi dala je zadivljujuće rezultate.

Najviše informacija o aktiviranoj vodi dolazi iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Naime, još sedamdesetih godina, grupa naučnika koju je predvodio prof. S. Alehin, u Naučno istraživačkom institutu za gas u Taškentu, dobila je zadatak da nađe novi sastav emulzije za dubinske bušotine, koja bi glinu držala u suspenziji. Njihova ideja bila je da za pravljenje emulzije koriste elektrolizovanu alkalnu vodu (bogatu hidroksilnim jonima). Radnici na bušotini, dolazeći u kontakt sa alkalnom vodom, zapazili su njeno isceljujuće dejstvo na ranice i kožne povrede. Skrenuli su pažnju grupi naučnika koja je započela detaljnija istraživanja. Vrlo brzo uočili su stimulativno dejstvo alkalne i baktericidno dejstvo kisele vode. O tim pronalascima prvi put se moglo pročitati u časopisu „Izobretatelj i racionalizator“ (No 2, 9, 1981. godine). Njihovi naučnici su od tada podneli stotine patentnih prijava

Širok opseg delovanja

Prednosti korišćenja elektrolitički aktivirane vode su širok opseg delovanja i bezbednost po ljude i okolinu, što omogućava primenu u otvorenom i zatvorenom prostoru.

Elektrolizom vode (pH=7) dobijaju se dva tipa aktivirane vode. Anodna, oksidovana ili kisela voda (pH< 7) je efikasno, ekološki čisto baktericidno sredstvo. Pospešuje zaceljivanje rana, usporava biološke procese u organizmu, snižava krvni pritisak, umiruje nerve, ponaša se kao rastvarač i umanjuje naslage i bol u zglobovima ruku i nogu, rastvara kamenac na zubima, zaustavlja krvarenje desni, ublažava tegobe od ujeda insekata, neguje kosu, održava vlažnost kože, deluje kao astringent, odlična je za tretiranje akni i ekcema, leči gljivice kod atletskih stopala…

Katodna, redukovana ili alkalna voda (pH>7) je mekog ukusa, odličan je tonizator i stimulator. Ubrzava bioprocese u organizmu, povećava krvni pritisak, ubrzava izmenu materija, poboljšava apetit, daje energiju, ubrzava zarastanje rana…

Japan proizvodi godišnje 100 hiljada aparata za dobijanje aktivirane vode u domaćinstvima. Keiši Macumura (Keishi Matsumura) iz japanskog Gohoku nstituta za poljoprivredu izvestio je da se na farmama u Japanu koristi elektrolizovana voda za preventivu bakterijskih i gljivičnih bolesti voća i povrća, čime je u velikoj meri ograničena upotreba pesticida i fungicida. Vlada Japana pokušava da za 80% smanji upotrebu raznih hemikalija u poljoprivredi na godišnjem nivou, što bi dugoročno dovelo ne samo do izuzetnih ekonomskih efekata već i ekoloških jer bi zatrovanost zemljišta bila znatno smanjena.

 

Posebno je interesantna konstatacija američkih naučnika da se u Japanu već 60-ih godina počelo sa korišćenjem elektrolizovane vode, a da su zbog jezičke barijere oni to saznali tek u prošloj deceniji. U SAD, Ruskoj Federaciji, Izraelu, Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama Evrope elektrolizovana voda pojavila se na tržištu tek devedesetih godina. Centar za kvalitet i ispravnost hrane Univerziteta u Džordžiji (SAD) publikovao je rezultate koji pokazuju da se primenom elektrolizovane vode za dezinfekciju mesa, pribora za pripremanje hrane i svežeg povrća (E. coli, Salmonella, Campylobacter) dobijaju bolji rezultati u poređenju sa klasičnim sredstvima kao što je hlorni rastvor. Odeljenje za patologiju biljaka istog univerziteta objavilo je rezultate tretiranja lisnih bolesti kao što su Botrytis cinerea i još 25 vrsta gljivica i plesni. Naročito se sugeriše primena anolita i katolita kao preventive u zaštiti biljaka od lisnih gljivičnih bolesti.

Domaća istraživanja

Kod nas se ova problematika izučava u zemunskom institutu IHIS, gde su na problematici aktiviranih voda počeli intenzivno da rade tek 2002. godine, ali sa dugogodišnjim iskustvima iz relevantnih oblasti nauke, koje su neophodne da bi se moglo ući u sopstveni razvoj. Pored tretmana voda istraživanja su usmerena u pravcu razvoja ekoloških dezinfekcionih sredstava namenjenih pre svega medicinskim ustanovama, školama i prehrambenoj industriji. U ova istraživanja trenutno su uključeni pojedini zainteresovani istraživači (Institut za zaštitu bilja), međutim, već se radi na organizovanju daleko širih istraživanja koja će u zemlji predstavljati pomak ka proizvodnji zdrave hrane i očuvanju zdravlja kompletne populacije.

 

Zanimljive činjenice o vodi u ljudskom organizmu

Poznato je da organizam novorođenčeta sadrži oko 87% vode (H2O) od ukupne telesne težine. Organizam odraslog deteta sadrži oko 70%, mladog čoveka oko 60%, dok organizam čoveka od 80 godina sadrži svega oko 50% vode. Dakle, tokom života neprekidno opada ćelijski sadržaj vode.

Takođe je poznato da se u procesu respiracije, koja bi se mogla nazvati i „dehidrogenacija supstrata pomoću kiseonika“, ćelijska voda troši neprekidno na proizvodnju pozitivnih jona vodonika tj. protona (H+).

P. Mitchel je 1978. godine dobio Nobelovu nagradu pošto je dokazao da pozitivno naelektrisani joni vodonika (H+) igraju glavnu ulogu u sintezi ATP (adenozin trifosfat) koji je osnovni transporter energije i zato neophodan za održavanje vitalnih funkcija našeg organizma.

Ruski doktor i istraživač, dr Vladimir Volkov, izneo je 1992. godine tvrdnju da je glavni uzrok bolesti i starenja neprekidno trošenje zaliha jona vodonika (H+) u ljudskom organizmu. Protoni (H+) imaju nezamenljivu ulogu da neutrališu slobodne radikale, formiraju hemiosmotski potencijal na membranama mitohondrija i iniciraju proizvodnju ATP, prate elektrone u respiratornom lancu, obrazuju vodu jedineći se sa aktivnim kiseonikom u respiratornom lancu, obavljaju zaštitnu antioksidativnu funkciju zajedno sa mineralima i vitaminima, nezamenljivi su učesnici u fotosintezi…

Kako se naš organizam snabdeva neophodnim vodonikom? Organizam ga uzima uglavnom iz hrane ili, najčešće, iz ćelijske vode.

Dnevno gubimo približno od 2 – 2,5 l vode. Ukoliko ne nadoknadimo ovaj gubitak organizam se bori sa hroničnom dehidratacijom na taj način što uzima vodonik iz produkata sopstvenih vitalnih aktivnosti, kao što su mlečna kiselina, amino kiseline, hemoglobin… Ovi procesi, međutim, u isto vreme izazivaju nove bolesti jer dolazi do taloženja soli i stvaranja kamenja u mišićima, srcu, mozgu.. (ne samo u žuči i bubrezima).

Opadanje sadržaja ćelijske vode, zbog trošenja vodonika, dovodi do nabiranja ćelija koje postepeno gube funkciju, a vezivno tkivo raste na mestu izgubljenih ćelija. Ovaj proces naziva se skleroza. Sakupljanje ćelijskih membrana dovodi do otežanog transporta krvi kroz organe što rezultuje porastom krvnog pritiska i otežanim transportom hormona i drugih vitalnih supstanci.

Opadanje funkcije centralnog nervnog sistema dovodi do neurorefleksne blokade pojedinih organa. Sklerotična i neurorefleksna blokada organa usmerene su ka očuvanju neophodnih zaliha vode u organizmu i pokušaju da se različiti produkti vitalne aktivnosti koriste kao izvori vodonika, što ima tragične posledice, tj. pojavu bolesti. Ovo praktično znači da sve bolesti nastaju kao posledica nedostatka vode koja je utrošena za proizvodnju protona.

U toku procesa starenja, smanjuju se zalihe vodonika koji nas štiti od slobodnih radikala. Dokazano je blagotvorno delovanje antioksidanata poput vitamina C, mlečne kiseline, hemoglobinske kiseline, amino kiselina, masnih kiselina, biljnih kiselina, svih endogenih kiselina našeh organizma i egzogenih kiselina iz hrane. Istraživanja dr Volkova ukazuju na vodonik kao glavni antioksidant.

Prema dr Volkovu zajednički imenitelj gotovo svih bolesti je porast kiselosti u organizmu, tj. porast koncentracije H+ jona. Organizam na ovaj način popunjava istrošene rezerve vodonika u organizmu. Ovo je prirodni i neophodan preduslov ozdravljenja. Nema ozdravljenja bez vodonika tj. bez protona (H+).

Pošto vodonikove veze deluju kao „lepak“, držeći molekule u dvostrukoj spirali DNK, te veze se mogu aktivirati i energizovati. Poznato je da u procesu našeg starenja uvijanje spirale biva sve čvršće i čvršće, tako da ona gubi svoju fleksibilnost i elastičnost. Postoji hipoteza da kompresija i uvijanje spirale DNK može da smanji mogući broj deoba ćelija. Naše ćelije mogu da se dele ograničeni broj puta a zatim njihov proces reprodukcije prestaje.

Popuštanjem uvijanja spirale DNK aktivacijom veza vodonika u molekulu DNK moglo bi se uticati na sposobnost regeneracije ćelija u našem organizmu. Kako se spirala DNK nalazi u vodenoj sredini, kompresija spirale može biti posledica pražnjenja rezervoara vodonika u organizmu. Ponovno uspostavljanje dovoda vodonika može da rezultira prirodnim odmotavanjem spirale DNK i ponovnim uspostavljanjem sposobnosti stimulacije procesa ćelijske reprodukcije.

i ispunjavaju zahteve Evropskog standarda IPPC.